Branje lekovitog bilja na Ivanjdan jedan je od običaja koji je, uprkos promenama načina života, sačuvao svoje mesto u istočnoj Srbiji. Na Rtnju, planini poznatoj po izuzetnoj raznovrsnosti samoniklog bilja, ovaj običaj već 32 godine dobija i svoju organizovanu formu kroz „Svečanosti Sveti Jovan Biljober“. Manifestacija okuplja planinare, travare, stručnjake i ljubitelje prirode iz različitih krajeva Srbije i regiona.
Ovogodišnje svečanosti, u organizaciji Turističke organizacije Sokobanja, Kulturnog centra Sokobanja, preduzeća Adonis i Udruženja dr Joan Tucakov, obuhvatile su niz aktivnosti posvećenih očuvanju znanja o lekovitom bilju i narodnim običajima.
Foto: Ustupio Saša Trpković – Predah na vrhu Rtnja
Dani Biljobera
Manifestacija ima veoma bogat progam svake godine. Tako su posetioci sada imali priliku najpre da budu deo sajma meda i lekovitog bilja, kao izlagači ili kupci. Prisustvovali su i stručnim predavanjima i terenskim edukacijama o lekovitom bilju. Glavni deo programa je organizovani uspon na Rtanj. Istog dana su i kviz znanja o samoniklim biljkama, kao i pletenje tradicionalnih ivanjskih venčića. U večernjim satima svečanost se završava izborom princeza biljarica. Prelistajte fotografije najzanimljivijih venčića i predivnih biljarica.
Foto: Zvezdan Ninić iz PD Ozren – Kapela na Rtnju
Biljoberski uspon na Rtanj
Centralni događaj manifestacije je tradicionalni uspon na Rtanj. Održava se 7. jula, na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja.
Organizovanom usponu, kako kažu planinari, pridružilo se oko osamdeset učesnika. Veliki broj planinara došao je i u sopstvenoj režiji. Među učesnicima bili su predstavnici kompanije Adonis iz Sokobanje, članovi Udruženja „Tucakov“, planinari i gosti iz različitih delova zemlje.
Kolonu su do vrha Šiljak, predvodili članovi Planinarskog društva „Ozren“ iz Sokobanje. Podršku su pružali iz Turističke organizacije Sokobanje, zaduženi za organizaciju i bezbednost učesnika. Uspon, od skoro tri sata, protekao je bez problema i u povoljnim vremenskim uslovima.
Licencirani turistički vodič Saša Trpkovi pratio je grupu tokom uspona. Izjavio je za Sokolicu da je ovogodišnja manifestacija protekla u duhu zajedništva koje je godinama obeležava.
„Jedan divno proveden dan uz lepo vreme i druženje sa ljubiteljima prirode, uz efektan završetak u Tomićevoj kolibi.“
Foto: Saša Trpković – Trenutna oblačnost na Rtnju
Slične utiske podelili su i drugi učesnici.
„Savršen dan za planinu. Bez velike temperature, uz prisustvo vetra. Atmosfera u grupi bila je pozitivna, raspoloženje odlično, a organizacija prilagođena uslovima u prirodi. Na povratku sam od mnogih čula istu rečenicu – bilo je sjajno i vidimo se ponovo sledeće godine“, rekla je Marina Živanović-Milosavljević, jedna od iskusnih planinarki.
Dodala je kako je bilo iznenadne oblačnosti na vrhu, ali da to je normalna pojava na Rtnju, gde se, kako kaže, tokom samo jednog uspona mogu smeniti sva godišnja doba.
Foto: Zvezdan Ninić iz PD Ozren – Zajedničko fotografisanje u podnožju
Bilje ubrano na Ivanjdan
Prema narodnom verovanju, lekovito bilje ubrano na Ivanjdan, u ranim jutarnjim satima dok ga još prekriva rosa, ima posebnu snagu. Toga dana beru se kantarion, hajdučka trava, majčina dušica, ivanjsko cveće, paprat i druge samonikle biljke od kojih se pletu venčići. U venac se uplete i beli luk.
Venci su se tradicionalno kačili iznad ulaznih vrata kuća, kapija, ambara i drugih privrednih objekata kao simbol zdravlja, zaštite i blagostanja tokom cele godine.
Kako objašnjava muzejski savetnik Etnografskog muzeja Saša Srećković, Ivanjdan predstavlja jedan od praznika u kojem se prepliću hrišćanska tradicija i znatno stariji narodni običaji. Pored branja lekovitog bilja, u mnogim krajevima Srbije palile su se ivanjske vatre, poznate kao lile, dok su devojke kroz različite obrede nastojale da predvide svoju ljubavnu sudbinu. Upravo zbog ovakvih običaja Ivanjdan danas predstavlja važan deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Na Rtnju ova tradicija dobija i dodatnu simboliku. Zbog bogate flore i velikog broja lekovitih biljnih vrsta koje rastu na njegovim padinama, planina je decenijama mesto na kojem se tradicionalno okupljaju ljubitelji samoniklog bilja, a Biljober je postao jedan od događaja po kojem je Sokobanja prepoznatljiva početkom jula. Pogledajte snimak sa zatvaranja manifestacije na našem Insatagramu.
Foto: Redakcija Sokolica – Zatvaranje svečanosti ispred Zavičajnog muzeja
Završnica u znaku tradicije
Manifestacija se nakon uspona u večernjim satima obično završava u centru Sokobanje, ispred zavičajnog muzeja, gde se okupljaju učesnici, organizatori, posetioci i turisti.
Ove godine, nakon obraćanja organizatora uručene su nagrade, priznanja i pohvale onima koji doprinose očuvanju manifestacije, kao i učesnicima kviza o bilju.
Foto: Sokolica – Danica Vasić „Princeza Biljarica 2026“, Nikolija Đurđević prva pratilja i Aleksija Stanojević druga pratilja
U nastavku programa izabrana je „Princeza Biljarica 2026“, čime je nastavljen običaj koji simbolično povezuje mlade generacije sa tradicijom Ivanjdana i lekovitog bilja.
Završno veče obeležili su svečani defile biljarica i nastupi folklornih ansambala, koji su tradicionalnom igrom zatvorili ovogodišnje 32. Svečanosti „Sveti Jovan Biljober“. Pogledajte snimak.
Foto: Redakcija Sokolica – Biljarice nasumično izvlače koverte sa biljem
Za Sokobanju, Biljober nije samo datum u kalendaru manifestacija. On predstavlja susret znanja o lekovitom bilju, planinarske tradicije, narodnih običaja i lokalnog identiteta, pokazujući da se kulturno nasleđe najuspešnije čuva onda kada ostane deo svakodnevnog života zajednice.
