Javna sednica povodom Četvrte izmene i dopune Plana generalne regulacije područja Sokobanja održana je juče, 10. septembra.
U Velikoj sali opštinske zgrade, zasedanje je krenulo u 13 časova i trajalo je oko sat i po. Pored Komisije za planove, obrađivača plana i predstavnika lokalne uprave koji su vodili sednicu, prisustvovali su predstavnici javnog i civilnog sektora, preduzetnici, građani i predstavnici medija.
Komisija je čitala spisak podnosilaca primedbi. Na sednicu nisu došli pojedini građani, predsednik Opštine i predstavnici njegovog kabineta, ni predstavnici JP „Zelenilo“ i JKP „Napredak“.
Foto: Redakcija Sokolica – Veliko prisustvo građana na javnoj raspravi
Tok javne rasprave
Sednica je počela razmatranjem pisanih primedbi koje su građani podneli tokom javnog uvida.
Najpre su obrazlagane primedbe koje su se odnosile na konkretne parcele i objekte. Ubrzo, rasprava se proširila na pitanja od javnog interesa, poput zelenih površina, parkinga, dodatne gradnje i budućnosti pijace.
Na kraju, reč su dobili i učesnici koji nisu podneli pisane primedbe da iznesu stavove o otvorenim temama.
Nakon iznošenja pojedinačnih primedbi, obrađivači plana izjašnjavali su se o njihovoj osnovanosti i predlagali da li ih treba usvojiti, delimično usvojiti ili odbiti kao neosnovane.
Takva izjašnjenja, međutim, ne predstavljaju konačnu odluku o primedbama. Konačna razmatranja obaviće se na narednoj, zatvorenoj sednici Komisije za planove. Tada će se prilikom donošenja stavova uzeti u obzir i ono što je izneto tokom javne rasprave.
Foto: Redakcija Sokolica – Prema rečima Komisije, desetine podnetih primedbi stiglo
Od pojedinačnih parcela do Zavoda za zaštitu spomenika
Prvi deo sednice obeležile su primedbe građana koje su se odnosile na njihove konkretne parcele, objekte i planirana saobraćajna rešenja. Otvorena su pitanja regulacionih linija, planiranih ulica, odnosa prema privatnom zemljištu, kao i statusa pojedinih objekata.
Jedna od primedbi odnosila se i na staru kuću koja se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Govorilo se o njenom stanju, mogućnostima održavanja i potrebi da se vlasnici i nadležna ustanova uključe u pronalaženje odgovarajućeg rešenja.
Foto: Redakcija Sokolica – Komisija podseća da sledi zatvorena sednica na kojoj se donose konačne odluke
„Skoro 50 godina čekam na pravdu“: Dejan Stojković o zemljištu, regulaciji i ulici
Prvi je pred Komisijom govorio Dejan Stojković, iznoseći primedbe koje se odnose na njegovu kuću i parcelu u ulici Vojvode Putnika. Kako kaže, greške u regulaciji ne uspeva da ispravi godinama.
Takođe, prema njegovim rečima, Opština je pre oko 40, 50 godina zauzela oko 2,3 ara zemljišta koje je u njegovom i bratovom vlasništvu.
Bez pismene ni usmene saglasnoti, navodi, na tom prostoru opština je izgradila ulicu. Naknada za zemljište, kaže, do danas nije isplaćena.
„Poslednjih šest, sedam godina se dopisujem, dolazim, obijam pragove. Razgovarao sam sa svim nadležnim službama, pravobraniocem, predsednikom i zamenikom opštine i problem i dalje nije rešen“, naveo je Stojković.
Kako je rekao, njegov problem je uglavnom ostavljan za neki naredni plan regulacije, dok on i dalje čeka konkretno rešenje.
Na sednici mu je odgovoreno da je u toku priprema odluke o izradi novog plana. Za plan su, prema navodima predstavnika lokalne uprave, sredstva već obezbeđena u opštinskom budžetu. Tada da će, kako obećavaju, obuhvatiti i njegov slučaj.
Foto: Redakcija Sokolica – Najveći broj primedbi podnelo Udruženje građana Iskorak
Šta će biti sa parkom kod bioskopa?
Tačka koja je otvorila najviše pitanja odnosila se na planiranje parkinga i garaže na javnoj površini parka.
Ova tema, inače, izazvala je burne reakcije i građana na društvenim mrežama. Oni su navodili da će lično braniti park.
Udruženje građana Iskorak iznelo je najviše primedbi na sednici.
U njihovo ime govorio je predstavnik Upravnog odbora, Bogdan Vučić. Udruženje je zatražilo da se potreba za rešenjem u vezi sa parkom potkrepi konkretnim podacima i analizama, ukazujući na značaj zelenih površina za kvalitet života i turistički razvoj Sokobanje.
Posebno je problematizovano pitanje šta će se dogoditi sa postojećim stablima i zelenilom, te da li postoje druga moguća rešenja za parking.
Obrađivači plana naveli su da su postupali u skladu sa projektnim zadatkom lokalne samouprave. Njime, tvrde, predviđen je javni parking sa uređenim zelenim površinama.
Suština primedbe Iskoraka, kako je objašnjeno, nije toliko u tehničkoj izradi plana, već u odluci da se postojeći park uopšte razmatra kao prostor za parking i garažu.
Foto: Redakcija Sokolica – Tačka oko koje se najduže razmatralo bio je park/parking kod bioskopa
„Ja sam odrastao u tom parku“
U raspravu su se uključili i drugi učesnici.
Milorad Gavrilović iz Grupe građana Preobraženje podsetio je na lični odnos građana prema tom prostoru i na raniji dogovor.
„Ja sam odrastao u tom parku“, rekao je Gavrilović, podsećajući da je, prema kako kaže obećanim navodima predsednika i zamenika Opštine, nakon rušenja kuće na toj lokaciji trebalo da ostane zelena površina, uz još jednu traku za skretanje udesno.
Kako je naveo, građani su očekivali da taj prostor ostane zelena oaza i deo prvog utiska o Sokobanji.
„Štamparija se prodaje“
Kao moguće alternativno rešenje pomenuta je i parcela iza bioskopa. Meštanin Nemanja Petković ukazao je na objekat štamparije i plac koji su, kako je doznao, na prodaju. Napomenuo je da nigde u svetu nije video da se park pretvara u parking.
„Iza bioskopa je štamparija koja je na prodaju. Taj plac može da se kupi i stavi u funkciju parkinga, a ne da se park uništava“, predložio je Petković.
Foto: Redakcija Sokolica – Urbanisti podsećaju da je ovo samo plan izmene PGR-a i da sledi u budućnosti obuhvatniji plan
Parking već postoji, ali pitanje je koliko ga koristimo
Rasprava o parkingu otvorila je i temu postojećih kapaciteta. U Sokobanji već postoje parking prostori. No, prema zapažanjima iz svakodnevnog života, nisu uvek iskorišćeni u meri u kojoj bi se očekivalo.
Pominjan je novi parking na Banjici kao primer. Takođe, nekorišćen je i privatni parking kod pijace i onaj kod Doma zdravlja. Činjenica da se određeni kapaciteti ne koriste u punoj meri.
Zato, nameće se, da li je problem isključivo u broju parking mesta ili i u načinu organizacije i navikama vozača.
Tema otvara pitanje: da li je moguće bolje iskoristiti ono što već postoji?
Deo rešenja može biti i bolja organizacija postojećih kapaciteta, jasniji režim parkiranja i doslednije sankcionisanje nepropisnog parkiranja. U suprotnom, postoji opasnost da se stalno otvaraju nove površine za automobile, dok postojeći kapaciteti ostaju nedovoljno iskorišćeni.
Nadziđivanje 21 parcele: rešenje za stare zgrade ili novi pritisak na centar?
Jedna od tema koja je tokom sednice otvorila mnogo šire pitanje jeste nadziđivanje postojećih objekata na 21 parceli.
Obrazloženje urbaniste izneto tokom rasprave polazi od problema starijih objekata i potrebe da se reše pitanja poput dotrajalih fasada, krovova i drugih problema na zgradama.
Model o kome se pričalo, podrazumeva mogućnost da investitor kroz dodatnu izgradnju dobije prostor za ulaganje. Tako bi se problem postojećeg objekta rešavao o njegovom trošku.
„Samo na prvi pogled, takvo rešenje može delovati praktično. Stare zgrade zahtevaju ulaganja, vlasnici često nemaju dovoljno sredstava za ozbiljnu sanaciju, a investitor može imati interes da u takav objekat uloži“, navodi predstavnik Iskoraka, Bogdan Vučić.
On, međutim, otvara pitanje gde se završava rešavanje problema jedne stare zgrade, a gde počinje stvaranje novog problema za prostor u kojem se ona nalazi.
Od strane Iskoraka otvoreno je i konstruktivno pitanje da li su kod nas izvodivi postojeći modeli u svetu kojima se sanacija postiže kroz javne fondove, subvencije, beskamatna sredstva ili druge oblike podrške.
Takođe, ako se jednom grupom objekata uvede mogućnost nadziđivanja kao model rešavanja problema, Vučić pita kako će se takav model primenjivati ubuduće i da li će vremenom postati šira praksa.
Kada nadziđivanje povuče i pitanje parkinga
Svaka nova stambena površina potencijalno znači i dodatne stanare, pa se sa nadziđivanjem otvara i pitanje parkinga.
Tokom sednice pomenuta je mogućnost da se parking kod pojedinih objekata obezbedi i na udaljenosti do 500 metara. To, navde učesnici sednice, za svakodnevne potrebe stanovnika može predstavljati problem.
Pitanje nadziđivanja povezuje sa širim pitanjem javnog prostora. Ako se povećava broj korisnika, gde se rešava dodatna potreba za parkingom i da li se posledice dodatne gradnje prenose na postojeće javne površine?
Foto: Redakcija Sokolica – Prisutni građani uključivali se u raspravu
Stara zgrada u Kralja Petra: investitor postoji, ali parking ostaje problem
Na sednici su govorili i stanari jedne od najstarijih zgrada u ulici Kralja Petra, Srboljub Petković i Momčilo Pavlović.
Kako su naveli, zgrada je starija od 70 godina i nalazi se u veoma lošem stanju, između ostalog zbog problema sa krovom. Stanari potvrđuju da već godinama imaju dogovorenog investitora, ali im je za realizaciju potrebna i mogućnost rešavanja parkinga.
Ovaj primer je važan upravo zbog toga što pokazuje da problem svih starih zgrada nije isti.
Kod ove zgrade, kako su naveli stanari, nadziđivanje nije bilo osnovni problem. Zgrada je niska, investitor postoji, a pitanje koje ostaje otvoreno jeste gde obezbediti parking. Stanari su ukazali i na prostor iza zgrade za koji smatraju da bi mogao da posluži toj nameni. Očekuju dogovor i saradnju investitora i Opštine.
Pošto nisu podneli pisanu primedbu u postupku javnog uvida, na sednici nisu dobili konkretan odgovor u okviru formalnog postupka. Ipak, obećano im je da će njihov problem biti razmatran.
Foto: Redakcija Sokolica – Komisija je svakom prisutnom dala reč na kraju
Pijaca: koliko prostora ostaje za javnu namenu?
Treća važna tema koju je otvorio Iskorak odnosila se na pijacu.
Predlogom plana predviđeno je rešavanje parkinga za vozila za snabdevanje i putnička vozila kupaca. Takođe, i mogućnost izgradnje zatvorene, odnosno natkrivene pijace i objekta komercijalnog sadržaja kroz javno-privatno partnerstvo.
Iz Iskoraka su postavili pitanje koliko je precizno određeno koji deo prostora ostaje namenjen pijaci, a koji bi mogao biti iskorišćen za komercijalni objekat. Vučić je hipotetički naveo mogućnost da investitor zauzme veći deo parcele, dok bi za samu pijacu ostao znatno manji prostor.
Otvorena su i pitanja parametara budućeg objekta, njegove spratnosti i sadržaja, kao i odnosa između pijace, parkinga i komercijalnog prostora. Posebno je ukazano na javni značaj pijace, koju koriste i proizvođači iz okolnih sela, pa njena namena prevazilazi potrebe samog gradskog jezgra.
Zbog toga je Iskorak zatražio detaljniji planski postupak PDR pre konačnog oblikovanja rešenja, kako bi građani mogli jasno da vide šta se planira sa prostorom od šireg javnog značaja.
Sokolica: zašto baš 21 parcela?
U raspravu se uključilo i Udruženje za razvoj kulture i turizma Sokolica. Pitanja je postavila glavna i odgovorna urednica medija Sokolica, Marika Živković:
Da li postoji konkretan dokument koji objašnjava zbog čega je upravo 21 parcela obuhvaćena mogućnošću nadziđivanja? Da li su to zaista objekti koji pripadaju grupi najstarijih i najugroženijih zgrada kojima je takva intervencija potrebna? Postoje li kriterijumi po kojima su parcele izabrane? I postoji li drugo rešenje za obnovu tih objekata, osim omogućavanja dodatne gradnje?
U tom pitanju otvorena je i šira dilema. Kako istovremeno zaštititi staro gradsko jezgro i omogućiti obnovu objekata koji su u lošem stanju?
„U jednom delu planskog dokumenta govori se o potrebi da se kroz određene intervencije reše problemi postojećih zgrada, dok se u delovima koji se odnose na kulturno nasleđe naglašava potreba očuvanja ambijentalne celine, odgovarajuće spratnosti, izgleda ulica i odnosa prema postojećoj arhitekturi,“ ističe Sokolica.
Zato se postavlja pitanje da li se problem starih objekata može rešavati tako da se istovremeno sačuva karakter centra Sokobanje. Sokolica je iznela i stavove građana u vezi sa aktuelnom temom parka…
Šta nam kazuje rasprava?
Javna sednica pokazala je da se izmene PGR-a ne tiču samo pojedinačnih parcela i tehničkih parametara. U pitanju je širi odnos između stanovanja, parkinga, zelenih površina, komercijalnih sadržaja i očuvanja gradskog ambijenta.
PGR kroz predložena rešenja nastoji da odgovori na postojeće potrebe i omogući razvoj i uređenje prostora. Građani i predstavnici civilnog sektora otvorili su pitanja kriterijuma i mogućih posledica tih rešenja.
Zato se kao jedno od ključnih pitanja nameće kako uskladiti razvojne potrebe sa očuvanjem javnog prostora i karaktera Sokobanje. Nadležni podsećaju da su ovo samo planirane izmene, a da nas tek očekuje generalni sveobuhvatni plan u budućnosti.
Podsećamo, konačan odgovor o aktuelnim izmenama daće Komisija odlukom na narednoj zatvorenoj sednici.
