Povodom održavanja šestog MTB memorijala „Aleksandar Petković Petko“, redakcija Sokolice ponovo objavljuje reportažu nastalu povodom drugog memorijala. Tekst je nastao pre nekoliko godina i prenosimo ga u celosti, jer verujemo da neke priče ne zastarevaju. One sa vremenom dobijaju novu vrednost i podsećaju nas zašto je važno čuvati uspomene na ljude koji su svojim životom ostavili trag u zajednici.
Foto: Sokolica – Pešačkom stazom u toku memorijala
Dan koji ćemo svi pamtiti: Drugi MTB memorijal “Aleksandar Petković Petko“ u Sokobanji
Kada čovek za sobom ostavi ogromnu životnu energiju kao izvesnu ideju, čiju će vrednost i značaj prepoznati i slediti drugi ljudi, onda on kroz nju nastavlja svoj život. Zapravo, zauvek živi!
Ovaj događaj predstavlja sećanje na prerano preminulog sugrađanina, dragog prijatelja Petka. Petko je bio poznat po rekreativnom biciklizmu i muziciranju, ali najviše po vođenju kultnog kluba Rock Ada, koji je više od decenije stvarao sjajne uspomene i okupljao ljude sa svih strana.
Život po svojoj meri
“Postoji samo jedan uspeh u životu – provesti ga onako kako želiš“, reči su Kristofera Morlija, američkog pisca i novinara.
O takavom uspehu danas se uglavnom samo mašta, jer je malo onih koji se usuđuju pogledati životu u oči, krojeći ga po svojoj meri.
Međutim, Petko je to hrabro činio. Ostavio je u amanet uzbudljivu životnu filozofiju zdravog usmerenja, kao poučnu lekciju ili pak proverenu recepturu za sreću i ispunjenost. Pretočena u manifestaciju, ova plemenita ideja širi svoja krila i silovito nadleće sve okvire i granice. Večno plamti.
Program memorijala bio je osmišljen u skladu sa Petkovim afinitetima: MTB vožnja, planinarsko-izletnička šetnja i prijateljska fudbalska utakmica lokalnih timova, jer se Petko nekada bavio i ovim sportom. Završni, najposećeniji deo memorijala bile su dve rok svirke na kraju dana, čime je na pravi način zaokružen događaj.
Svako je imao priliku da učestvuje u nekoj od aktivnosti, ili da pak za sebe odabere samo kvalitetni provod u prirodi, uz klopu, piće, društvo i muziku, što je i te kako u skladu sa Petkovom hedonističkom prirodom.
Memorijal je organizovan u fascinantnom prirodnom okruženju eko sela Resnik. Tu su se sastali biciklisti, planinari i svi ljubitelji prirode iz Sokobanje, Aleksinca, Niša, Kuršumlije, Jagodine, Kraljeva, Kragujevca, Zaječara, Lajkovca. Bujno zelenilo i miris pasulja iz kazana, koji su meštani spremali za ručak, ulepšali su ovo jutro.
Foto: Arhiva Sokolice – Pogled koji oduzima dah
Priča sa Petkovim kumovima
Pešačka staza bila je pristupačna i lagana. Naravno, ako ne računamo dva jača uspona, usled kojih su neki od nas zamalo ispustili dušu, gunđajući o svojoj lošoj kondiciji. Zato se posle na proplancima neizmerno uživalo u leškarenju na travi, sa pogledom na veličanstveni Rtanj i čarobno nebo prošarano neobičnim oblacima. Vidikovci su oduzimali dah, ali i davali energiju za dalja osvajanja staze.
Petkovi kumovi, Saša i Emilija Čukić bili su u pešačkoj turi i, kako kažu, pravo sa odmora došli su da ispoštuju kuma. Saša se prisećao detinjstva sa Petkom na Ozrenu, pokazujući dragocenu sliku dva zagrljena dečaka koju čuva u telefonu. Njegova supruga, Emilija, opisala je svoje emocije:
“Osećam ushićenje uz nostalgiju. Kum je bio jedinstven u svakom pogledu, pa tako na ovaj poseban način osećamo da smo sa njim “jedno“, krećući se “njegovom“ stazom, a na trenutke preplavljeni neizrecivom tugom i besom što ga na toj stazi više nema“.
Foto: Arhiva Sokolice – Planinarka na stazi
Na toj stazi su se sada rađala inspirativna prijateljstva
Jeli smo zabranjene slatkiše, osvežavali se izvorskom vodom ili divljim šljivama, dženarikama. Raspredale su se šaljive priče, bralo se poljsko cveće i poklanjali venčići, te pravile predivne fotografije.
Najmlađi pešaci bili su đaci osnovci. Po svojoj prilici nisu poznavali Petka, ali su se sa lakoćom kretali, katkad pevušeći, deleći užinu, radoznalo opažajući okolinu, ispitujući poreklo životinjskih tragova otisnutih u blatu.
Nakon pet sati pešačenja sačekao nas je ukrčkani pasulj najukusniji na svetu. Dočekali smo bicikliste sa kraće staze, a kasnije aplauzom pozdravljali i one sa zahtevnije staze, koji su se vratili potpuno blatnjavi. Kiša nije upropastila događaj, koji je ranije zbog nje dva puta bio odlagan.
Reči prijatelja
U sumrak je pristiglo još ljudi na memorijal i sjajno raspoloženje preplavio je prostor.
“Sa Petkom sam mnogo kilometara prešao biciklom, ali sam ove godine u njegovu čast pešačio. Nisam u formi, ali sam svih 12 km prešao bez ikakvih napora. Kao što sam uz njegovu pomoć počeo da sviram, tako sam valjda i sada imao njegovu podršku. Video sam sve ljude koji su dolazili u Rok Adu, opet nas je okupio barem na jedan dan. Naše je da nastavimo tu lepu tradiciju i da čuvamo sećanje na čoveka koji je bio spontan i podsećao nas da smo svi obični ljudi i da treba da živimo svakog dana. Priča živi! Petko živi!“ kazao je Branko Bane Lukić, jedan od prijatelja.
Zaista, bila je to još jednom Ada, istovremeno sa svim posetiocima na jednom mestu, samo ovoga puta bez zidova i krova, sa nasmejanim ljudima, čiji su pogledi uprti u nebo.
Glavni organizator MTB memorijala jeste Milan Babić, ispred biciklista SRUB-a, čiji je Petko bio osnivač. Potom su tu PD “Oštra čuka“ i eko društvo SED, kao i MZ Resnik.
“Siguran sam da radimo pravu stvar, da nastavljamo priču koju je brat Pele započeo. Nas ne mogu da kupe jer sve radimo srcem“, istakao je Babić.
I kako je izjavio još jedan Petkov prijatelj, Goran Buda Todorvić:
“Svi mi koji smo provodili vreme sa Petkom znamo da je to ta priča koju je on živeo!“
Ovo je dan koji ćemo svi pamtiti, smeštajući ga uz ostala divna sećanja u zajedničko skrovište duše. Tu gde katkad svako od nas pobegne da se na tren umoran nasloni, u dobro znanoj pauzi između problema i obaveza uzavrelih dešavanja svakodnevnice, koju sa kratkim uzdahom još zovemo životom.
*Šesti MTB memorijal „Aleksandar Petković Petko“ biće održan ovog vikenda. Nastavlja tradiciju sećanja na čoveka koji je svojim životom ostavio dubok trag u Sokobanji.
Od prvog memorijala do danas, Sokolica prati ovaj događaj, beležeći priče, emocije i uspomene koje ga čine mnogo više od sportske manifestacije. Tim povodom, iz naše arhive ponovo objavljujemo reportažu nastalu povodom drugog memorijala. Tekst prenosimo u celosti, bez izmena, kao svedočanstvo jednog vremena i podsetnik da neke priče ne blede, već sa godinama dobijaju još veći značaj.
