Sokobanja je i pre jednog veka važila za jedno od najposećenijih banjskih lečilišta u Srbiji. O tome svedoči reportaža objavljena 6. avgusta 1926. godine u listu „Pravda“, u kojoj je detaljno opisan izgled tadašnje banje, radovi na njenom uređenju, uslovi za goste i planovi za dalji razvoj.
Početkom avgusta 1926. godine novinar lista „Pravda“ boravio je u tadašnjoj Soko Banji i svojim čitaocima preneo sliku mesta koje se ubrzano razvijalo kao turistički i zdravstveni centar. Tekst predstavlja dragoceno istorijsko svedočanstvo o tome kako je Sokobanja izgledala pre ravno jednog veka.
Foto, ustupljeno: Arhiva Fejsbuk str. „Sokobanja u slici i reči“ – Stara slika Sokobanje
Posle kiša stiglo lepo vreme i sve više gostiju
Na samom početku reportaže autor opisuje vremenske prilike koje su pogodovale dolasku velikog broja posetilaca.
„Posle silnih kiša i nepogoda, u Soko Banji je nastupilo pravo proletnje vreme kao da smo u maju mes. Posetilaca je svakim danom sve više, a učinjeno je sve da njihov boravak bude što prijatniji.“
Foto, ustupljeno: Arhiva FB str. „Sokobanja u slici i reči“ – Stara slika Sokobanje, Mala škola
Kako navodi list, upravo je veliki broj gostiju bio pokazatelj da se ulaganja u banju već vide i da ona postaje sve privlačnija turistima.
Uređeni parkovi, kupatila i državne zgrade
Novinar posebno ističe da je tokom prethodnih meseci mnogo urađeno na uređenju čitavog banjskog kompleksa. Prema pisanju „Pravde“, upravnik banje g. T. Lazarević sa svojim saradnicima učinio je da državne zgrade budu obnovljene, uređene i potpuno čiste.
Posebna pažnja posvećena je banjskom parku, kupatilima i prilazima.
„Znatan napredak učinjen je u uređenju banje, banjskog parka, banjskih zgrada i kupatila… Park, čuveni soko-banjski park, sav je u cveću i zelenilu.“
Autor navodi da su čuveni soko-banjski bazeni bili očišćeni i uređeni, što je dodatno unapredilo uslove za boravak gostiju. Jedna od najznačajnijih novina, prema pisanju lista, bilo je povećanje temperature termalne vode nakon preuređenja bazena.
„Topla je voda novimm cevima povećana, kade i baseni preuređeni, te nema nikakva zastoja pri kupanju. Voda je toplija no što je bila drugih godina.“
Boravak u Sokobanji bio je među najjeftinijima u Srbiji
U tekstu se naglašava i da je Sokobanja važila za pristupačnu destinaciju. Kako se navodi, svi stanovi u varošici komisijski su pregledani i cene određene.
„Život u Soko Banji je jevtiniji no ma u kojoj od naših banja, jer se u varošici može dobiti i nabaviti sve što je za život potrebno.“
Navodi se i da je prevoz putnika bio organizovan automobilima, što je u to vreme predstavljalo značajno unapređenje saobraćajne povezanosti.
Država preuzima upravljanje banjom
Tekst podseća da je do te godine banjom upravljalo akcionarsko društvo, nakon čega je upravljanje prešlo u državne ruke. Prema pisanju „Pravde“, država je odmah započela obnovu objekata koji su bili zapušteni ili oštećeni, a vodili su se i pregovori o otkupu preostalih objekata kako bi čitav kompleks bio pod jedinstvenom upravom. U društvenim rukama nalazila se „banjica“ i kako piše, Vrelo sa jezerom, ali je i to ostavljeno posetiocima na „raspoloženje i uživanje“.
„Država vodi pregovore sa društvom za otkup tih objekata i kad i oni budu u državnim rukama, a prema planu koji nam je pokazan, Soko Banja će biti jedna od naših najlepših banja.“
Lekar, apoteka i kulturni život
U članku se navodi da je za banjskog lekara postavljen dr Mil. M. Dunjić, dok je u varoši radila dobro uređena apoteka g. B. J. Stankovića.
Pored zdravstvenih sadržaja, posebna pažnja posvećivala se i kulturnim događajima. Tako je za 8. avgust 1926. godine bio najavljen veliki humanitarni koncert na kojem je trebalo da nastupi deo pevačkog hora pod rukovodstvom soko-banjskog sveštenika.
„Odbor z prikupljanje po moći za postradale od poplave na čelu sa savesnim g. Atan. Jakovljevićem čini sve da priloga bude što više. U tu svrhu u nedelju, 8. avgusta, priređuje se dečji koncerat pod rukovodstvom jednog soko-banjskog sveštenika.“
Nastao pre tačno jednog veka, tekst objavljen u „Pravdi“ pokazuje da su mnoge vrednosti po kojima bi Sokobanja i danas trebalo da bude prepoznatljiva postojale još dvadesetih godina prošlog veka – uređeni parkovi, lekovita termalna voda, gostoprimstvo i stalna ulaganja u razvoj turizma.
Ova reportaža predstavlja dragocen istorijski dokument koji svedoči o vremenu kada je Sokobanja već bila prepoznata kao jedno od najznačajnijih banjskih mesta u Srbiji, sa jasnom ambicijom da postane, kako je tadašnji novinar zaključio, „jedna od naših najlepših banja“.
Foto: Ustupio Miloš Anđelović, istoričar – Isečak iz „Pravde“ iz 1926. godine
