Od obala Tihog okeana do Srbije – životni put Julijane iz meksičke savezne države Čijapas doveo ju je u zemlju u kojoj je pronašla ljubav i novi dom.
Prvu posetu Sokobanji pamtiće po netaknutoj prirodi, gostoprimstvu ljudi i manifestaciji „Zlatne ruke“, za koju kaže da predstavlja „srce i dušu Sokobanje“.
Ljubav koja je spojila dva kontinenta
Sokobanja se ne upoznaje za jedan dan, niti samo obilaskom znamenitosti. Njenu priču čine planine, sela, ljudi i običaji koji se još uvek čuvaju.
Upravo to je tokom svoje prve posete otkrila Julijana iz Meksika, koja iz ovog kraja ne nosi samo fotografije, već i predivne uspomene koje će je, kako kaže, ponovo vratiti ovde.
Foto: Redakcija Sokolica – Bračni par ispred Amama u Sokobanji
Julijana dolazi iz meksičke savezne države Čijapas, iz mesta koje se nalazi nedaleko od obale Tihog okeana. U Srbiji živi dve i po godine, a razlog njenog dolaska bila je ljubav.
Svog supruga Milana Stojanovića upoznala je u Valensiji, gde je počela njihova zajednička priča. Milan, dr biotehničkih nauka, u to vreme boravio je u Španiji na stručnoj stipendiji. Julijana je naučnica, dr nanotehnologije i mikrobiologije.
Danas, pet godina kasnije, njihov zajednički život je u Pančevu. Na pitanje kako je doživela temperament ljudi u Srbiji, Julijana odgovara:
„U početku mi je bilo pomalo neobično što su ljudi ovde veoma srdačni i dobri, ali emocije ne pokazuju tako spontano kao Meksikanci. Kod nas se osećanja mnogo otvorenije izražavaju. Vremenom sam se navikla, upoznala divne ljude i stekla lepo okruženje.“
Posebno ističe ono što joj danas najviše znači.
„Najviše sam zahvalna na sigurnosti koju osećam u Srbiji. To je nešto što nisam imala u svojoj zemlji i veoma mi znači,“ objašnjava sagovornica.
Foto: Milan Stojanović – Poseta selu Vrmdži, Latin grad
Milanova ljubav prema selima i prirodi dovela ih je u Sokobanju
Za razliku od Julijane, Milanu ovo nije bio prvi susret sa Sokobanjom.
Pre četiri godine obišao je ovaj kraj i ostao, kako kaže, fasciniran njegovom prirodom, planinama i autentičnim selima koja još čuvaju duh nekadašnjeg života.
Foto: Milan Stojanović – Ljubitelj je tradicionalnih predmeta i narodnih nošnji
Ljubitelj je kulturne baštine i tradicionalne arhitekture, pa na putovanjima rado razgovara sa meštanima, istražuje istoriju sela i običaje koji se prenose s kolena na koleno. Posebnu pažnju posvećuje narodnim nošnjama, koje sakuplja kao uspomene i deo kulturnog nasleđa.
Njegova velika želja je da jednog dana snima putopisne emisije o srpskim selima i ljudima koji čuvaju njihovu autentičnost.
Upravo zbog toga želeo je da Julijani pokaže Sokobanju, uveren da će je ovaj kraj osvojiti istom snagom kojom je osvojio i njega. Takođe smatra da treba Sokobanju dodatno urediti i da je nepravedno zapostavljena.
Foto: Milan Stojanović – Obišli su izvorišta u selu Jošanica
„Ovde priroda zaista odmara dušu“
Tokom boravka obišli su Ozren, Lepteriju, srednjovekovni Sokograd, Popovicu, kao i sela Jošanicu i Vrmdžu.
Julijana kaže da ju je iznenadilo koliko prirodnog bogatstva postoji na relativno malom prostoru.
„Sokobanja je divno mesto, sa prelepom prirodom. Neverovatno je koliko života postoji na jednom tako malom prostoru. Toliko različitih biljaka, životinja i prirodnih lepota na jednom mestu zaista ostavlja bez daha.“
Na pitanje šta joj se najviše dopalo, odgovor je bio kratak.
„Bez sumnje, priroda – flora, fauna i ljudi. Sve mi se dopada.“
Foto: Milan Stojanović – Bogorodica u steni na Lepteriji koju su takođe obišli prilikom boravka
„Zlatne ruke“ čuvaju identitet Sokobanje
Poseban utisak na Julijanu ostavila je manifestacija „Zlatne ruke“, održana ove godine 43. put.
Manifestacija je nastala 1983. godine na inicijativu etnologa Goluba Radovanovića kao gastronomska smotra, a danas predstavlja jedan od najvažnijih čuvara kulturnog nasleđa ovog kraja. Više od stotinu izlagača predstavilo je tradicionalna jela, stare zanate, rukotvorine, narodne nošnje i proizvode koji svedoče o bogatoj srpskoj tradiciji.
Julijana kaže da je upravo to ono što ju je najviše impresioniralo.
„Ne mogu da verujem da već 43 godine negujete ovu tradiciju i predstavljate tradicionalna jela i proizvode. Veoma je važno da nastavite sa tim kako bi sačuvali nasleđe za nove generacije. Tradicija ne sme da nestane. Zlatne ruke su srce i duša Sokobanje,“ objašnjava turistkinja.
Foto: Redakcija Sokolica – Bračni par na manifestaciji „Zlatne ruke“, koja im se posebno dopala
„Vratićemo se, ali sledeći put kao porodica“
Naredna poseta Sokobanji, kaže Julijana, biće još posebnija.
„Volela bih da se vratimo kao porodica, jer uživamo u prirodi i svemu što Sokobanja pruža. Vazduh, mir i prirodne blagodeti ovog mesta zaista su posebni.“
Na kraju razgovora uputila je preporuku svima koji još nisu posetili Sokobanju.
„Naravno da bih je preporučila svojim prijateljima. Ovde mogu da obiđu mnogo lepih mesta, uživaju u različitim aktivnostima i probaju izuzetno ukusnu hranu. Cene su pristupačne i zaista mogu lepo da provedu vreme.“
Od obale Tihog okeana do sokobanjskih staza, Julijanina priča pokazuje da se dom ponekad pronađe daleko od mesta iz kog potičemo.
Za Julijanu Sokobanja nije samo turistička destinacija, već mesto u kojem su se spojili priroda, gostoprimstvo i tradicija koja se čuva s ljubavlju. Zato veruje da će se ovom kraju vratiti. Ovaj bračni par, kako kažu, nestrpljivo očekuju sledeći dolazak sa novim članom porodice i veruju da će im boravak biti još lepši.
