Berba crembuša je jedna od prepoznatljivih aktivnosti u Sokobanji. Danas prevazilazi okvire lične potrebe i postaje sve vidljivija društvena praksa. Tokom proleća, Ozren posećuju i lokalni stanovnici i turisti. Odlazak u berbu crembuša često poprima oblik izleta i zajedničkog boravka u prirodi.
Upravo se tu otvara pitanje: može li ova praksa prerasti u organizovanu i održivu turističku ponudu?
Crembuš nije jedinstven za Sokobanju i okolna sela, u kojima se bere. Njegova upotreba i berba prisutni su i u drugim delovima Srbije, gde planinarska udruženja i lokalne zajednice već sprovode organizovane aktivnosti. Takođe, u drugim mestima organizovane berbe i manifestacije zasnovane na prirodnim resursima već su deo turističke ponude.
Foto: Redakcija Sokolica – Berba crembuša
Dobri primeri prakse
Manifestacije poput „Dani borovnice“ na Kopaoniku, „Oplenačka berba“ u Topoli, „Župska berba“ u Aleksandrovcu ili „Dani gljiva“ na Divčibarama pokazuju da lokalni proizvodi i sezonske aktivnosti mogu postati prepoznatljivi turistički sadržaji. U tom kontekstu, berba kao turistički sadržaj nije nov koncept.
Sokobanja već ima iskustvo u povezivanju prirode, tradicije i turizma kroz manifestaciju obeležavanja sedmog jula – Svetog Jovana Biljobera, koja kombinuje lekovito bilje, edukaciju i boravak u prirodi.
Berba crembuša može se posmatrati kao sadržaj koji se prirodno nadovezuje na postojeće prakse i potencijalno proširuje turističku ponudu u prolećnom periodu. Već sada sadrži elemente iskustvenog turizma kao što su kretanje kroz prirodu, oslanjanje na lokalno znanje i neposredan kontakt sa prostorom.
Foto: Redakcija Sokolica – Berba crembuša na Ozrenu
Jasna pravila i odgovornost
Međutim, prelazak iz spontane aktivnosti u organizovanu ponudu zahteva jasna pravila i odgovornost. Ključno je očuvanje prirodnih resursa. Crembuš je samonikla biljka čije stanište može biti osetljivo na prekomerno branje, naročito ukoliko bi interesovanje dodatno poraslo bez kontrole.
Zato je važno razmotriti modele koji bi omogućili ravnotežu između turizma i zaštite prirode, poput vođenih berbi, ograničenog pristupa pojedinim lokacijama i edukacije posetilaca.
Foto: Redakcija Sokolica – Berba crembuša, Široka padina
Istovremeno, otvara se pitanje uloge lokalne zajednice. Uključivanje meštana, posebno onih sa znanjem o berbi i upotrebi crembuša, može doprineti očuvanju tradicije. Takođe, stvoriti i dodatnu vrednosti kroz turizam.
U vremenu kada se sve više govori o održivom i sporom turizmu, Sokobanja već raspolaže resursima koji prirodno odgovaraju tim principima. Pitanje koje se postavlja jeste da li će berba crembuša ostati spontani ritual i aktivnost udruženja, ili će, uz pažljivo planiranje, jasna pravila i uključivanje zajednice, prerasti u primer održivog modela zvanične turističke ponude.
Pročitajte još i Zašto je berba crembuša (sremuša) omiljena prolećna aktivnost u Sokobanji