Berba crembuša u Sokobanji obično kreće početkom marta, sa prvim zracima sunca nakon topljenja snega. Prolećna kiša doprinosi da padine, poljane i šumarci Ozrena budu prepuni ove plemenite biljke, čije je branje i konzumiranje godinama omiljena aktivnost meštana i turista.
Sremuš ili crembuš, kako ga zovu u Sokobanji, višegodišnja je i samonikla zeljasta biljka.
Foto: Redakcija Sokolica – Berba crembuša u Sokobanji
Čudesna snaga divljeg luka
Crembuš raste na vlažnim predelima, pored šumskih puteva i potoka. Najviše ga ima u bukovim šumama. Ova vrsta iz porodice lukova jeste autohtona i rasprostranjena je širom Srbije. Kod nas je ima na Ozrenu. Kako stručnjaci tvrde, široka je lepeza lekovitih svojstava crembuša. Ima antibakterijsko, antiseptično i antivirusno dejstvo, podstiče varenje, snižava krvni pritisak, štiti od kardiovaskularnih bolesti.
U narodu je poznat još i kao “divlji luk“ ili “medveđi luk“ i čuven je po svojim izuzetno hranljivim vrednostima, a mnogi veruju da daje čudesnu snagu.
Foto: Redakcija Sokolica – Berba crembuša na Ozrenu
Široka padina na Ozrenu poznata po crembušu
Sa prolećnim buđenjem, kada potoci silovito zaklokoću i sveže zelenilo šuma obasjano suncem poziva, kreće se u berbu crembuša. Tu se čovek stapa sa prirodom kroz jednu zdravu i zanimljivu aktivnost. Bere se u okolnim šumama i selima. Na Ozrenu, na Širokoj padini ima ga najviše, kako otkrivaju meštani Sokobanje.
Često se pred očima otvori čitavo prostranstvo zelenila, jer cela poljana bude prekrivena njime, a prodoran miris upotpuni doživljaj. Berba traje sve dok crembuš ne procveta, jer posle nije za upotrebu. Najčešće se koristi nadzemni deo biljke, a može i lukovica koja se vadi u jesen.
Oni koji ne idu u berbu mogu ga pronaći na pijaci i to po veoma pristupačnim cenama, pa je ova biljka najčešće kao salata prisutna na trpezi skoro svakog doma.
Otrovni dvojnici
Nada Manojlović iz Sokobanje, kako navodi, više od dvadeset godina sa suprugom bere crembuš.
“Vrlo često pošaljem crembuš i van Sokobanje sinu, jer ga on i snajka obožavaju, ali ne valjda dugo da stoji. Jede se svež“, dodaje ona.
Kao iskusna biljoberka smatra da je crembuš lako uočljiv i prepoznatljiv, ali svakako preporučuje neiskusnim beračima oprez pri branju i da ne kreću sami u berbu, naglašavajući da se crembuš bere pedantno “list po list“.
Poslednih godina u medijima su se pojavili slučajevi trovanja ljudi, jer su greškom pojeli biljke koje se smatraju dvojnicima crembuša, a to su mrazovac i đurđevak.
Danas se putem interneta može lako informisati o razlikama u izgledu lista i cveta između ovih biljaka i kada im je period rasta. Međutim, nepogrešivo, kada se protrlja list crembuša, širi se intenzivni miris belog luka koji najbolje otkriva ovu biljku.
Foto: Redakcija Sokolica – Berba crembuša, Široka padina
Crembuš na pijaci i trpezi
Crembuš se najviše jede kao salata začinjena sa malo soli, zejtina i sirćeta. Svakako, u nju se mogu dodati i druge namirnice po volji, poput sira, majoneza, kukuruza i kuvanih jaja. Mada se spremaju i čorbe i pite, ipak se izbegava njegova termička obrada da ne bi gubio nutritivne vrednosti.
Prave se i razne tinkture, kao što su kapi za podizanje imuniteta, koje se mogu pronaći u svakoj apoteci. Poslednjih godina trend je i velika potražnja sušenog crembuša, koji se kao začin dodaje jelima radi šmeka.
Pročitajte još i Od prolećnog rituala do turističkog sadržaja: potencijal berbe crembuša (sremuša) u Sokobanji