Svakodnevica u Srbiji sve se brže seli u digitalnu sferu. Od plaćanja računa putem telefona, do zakazivanja pregleda, sve se vrši preko online aplikacija. Pitanje digitalne pismenosti prestaje da bude luksuz i postaje osnovna potreba.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2023. godine, internet koristi 82,4% građana Srbije, dok 83,8% domaćinstava ima pristup internetu.
Korisnici smo, ali da li smo i pismeni?
Pojam digitalne pismenosti ne znači samo sposobnost da koristimo mobilne aplikacije ili društvene mreže, već i razumevanje, bezbednost i kritičko mišljenje u digitalnom prostoru.
Prema istom izvoru (RZS, 2021), oko 45% građana Srbije starijih od 15 godina se može smatrati kompjuterski pismenim, dok je 29% delimično pismeno, a četvrtina stanovništva nema osnovne digitalne veštine.
Grafikon: Digitalna pismenost u Srbiji
Stručnjaci pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija objašnjavaju da digitalna pismenost danas počiva na tri osnovna stuba:
Bezbednost: zaštita ličnih podataka i prepoznavanje prevara;
Pronalaženje informacija: pretraživanje i vrednovanje tačnih podataka;
Kritičko razmišljanje: razlikovanje činjenica od dezinformacija i razumevanje izvora.
Pametni telefoni nisu isto što i pametno korišćenje
Uprkos činjenici da većina građana poseduje pametni telefon, istraživanja pokazuju da značajan deo korisnika ne zna da popuni online formular. Takođe, ne ume da prepozna lažne vesti, niti zna kako da zaštiti svoje podatke.
Organizacije poput CRTA i Propulsion Fondacije godinama upozoravaju da digitalna pismenost u Srbiji često zaostaje za tehničkom opremljenošću, što stvara prostor za širenje dezinformacija i prevare.
Kako prepoznati „digitalnu udicu”
Upozorenja o internet prevarama redovno izdaju Narodna banka Srbije, Pošta Srbije i MUP. Zajednički imenitelj ovih prevara je da napadači pokušavaju da izazovu paniku ili brzinu reakcije kako bi izvukli lične podatke.
Nekoliko osnovnih pravila zaštite:
Ne klikćite na linkove iz sumnjivih poruka. Zvanične institucije nikada ne traže unošenje kartičnih podataka putem linka iz SMS-a ili mejla.
Nikada ne dajte svoj CVC broj. Za uplatu nekome dovoljan je samo broj tekućeg računa
Ignorišite poruke koje stvaraju pritisak. Rečenice poput „Vaš nalog će biti obrisan za 24 časa” klasičan su trik za stvaranje panike i brzog klika.
Sumnjajte u „neverovatne ponude”. Besplatni vaučeri i nagrade koje zahtevaju klik – gotovo uvek znače prevaru.
Grafikon: Digitalni jaz i kompjuterska pismenost
Digitalni jaz između gradova i sela – Sokobanja
Prema podacima RZS-a, učešće kompjuterski pismenih je znatno veće u gradskim sredinama (51,2%) nego u ruralnim (33%).
To znači da građani manjih sredina, posebno stariji od 65 godina, imaju otežan pristup digitalnim uslugama i često zavise od pomoći drugih.
Takav primer je i Sokobanja, gde stariji čine oko 31% stanovništva, prema popisu iz 2022. godine.
Iako infrastruktura i turizam vuku Sokobanju napred, glavni izazov ostaje edukacija starijeg stanovništva i stanovništva u seoskim sredinama kako bi se smanjio digitalni jaz.
Zbog statusa vodeće banjske destinacije, Turistička organizacija Sokobanja i lokalni inovacioni centar organizuju besplatne radionice za stanodavce i ugostitelje — obuke iz korišćenja portala eTurista, elektronske prijave i rada na društvenim mrežama.
Grafikon: Udeo starijeg stanovništva u Sokobanji
Put ka digitalnoj pravdi
Izgradnja pravednog digitalnog društva ne podrazumeva samo tehnološki napredak, već i jednak pristup digitalnim uslugama za sve građane. Da bi digitalizacija bila inkluzivna, potrebna su tri ključna koraka.
Pre svega, opštine bi trebalo da uvedu digitalne asistente – ljude, a ne samo portale – koji bi građanima uživo pomagali da obave elektronske poslove, posebno starijima i onima sa slabijim digitalnim veštinama.
Zatim, neophodno je da besplatni kursevi digitalne pismenosti postanu dostupni u svakoj lokalnoj zajednici, a ne samo u većim gradovima.
Time bi se omogućilo da i stanovnici manjih sredina imaju iste šanse da koriste eUpravu, online bankarstvo i druge servise.
Foto: Redakcija Sokolica: Pogled na sokobanjsku kotlinu
Na kraju, u 21. veku pristup internetu treba prepoznati kao osnovno ljudsko pravo, ravnopravno sa pristupom vodi ili električnoj energiji. Bez toga nema jednakih mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje i učešće u savremenom društvu.
Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju razvoja digitalnih veština (2020–2024) i Strategiju razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti (2021–2026), čiji je fokus jačanje bezbednosti i digitalne inkluzije.
Ove mere imaju za cilj da se digitalna pismenost proširi i na ranjive društvene grupe, naročito starije građane i stanovnike ruralnih područja.
Digitalna pismenost u Srbiji napreduje, ali nejednako. Iako većina građana danas ima internet, razumevanje digitalnih procesa i bezbedno ponašanje ostaju izazov.
Pitanje više nije da li smo „onlajn”, već koliko smo tamo bezbedni i svesni.