Sokobanja je mesto koje je decenijama posvećeno lečenju, prevenciji i rehabilitaciji astme.
Astma je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti disajnih puteva. Danas sa njom živi više od 300 miliona ljudi, a broj obolelih i dalje raste. U Srbiji se procenjuje da više od 350.000 građana ima dijagnozu astme, među njima i sve veći broj dece.
Upravo zato je Svetski dan astme, koji se obeležava prvog utorka u maju, važan podsetnik da bolest može biti pod kontrolom, ali samo kada se udruže medicina, edukacija i okruženje.
Ono što mnogi zaboravljaju jeste da je Srbija imala i ima svoje prirodno utočište za decu i odrasle sa respiratornim tegobama – Sokobanju.
Foto: Redakcija Sokolica – Inhalatorijum
Zašto Sokobanja? Tragovi lečenja astme kroz naučne radove
Sokobanja se još od druge polovine 20. veka razvijala kao jedinstveni centar za terapiju nespecifičnih plućnih bolesti. Kombinacija šumske i planinske klime, povoljna jonizacija vazduha, prisustvo prirodnog radona i specijalizovani rehabilitacioni programi činili su je jednim od najvažnijih prirodnih lečilišta u regionu.
To nije samo tradicija, to je dokumentovana činjenica.
Četvrt veka podataka: preko 20 hiljada mališana sa dijagnozom astme
Prema detaljnoj analizi dr Svetislava B. Radivojevića (1997), u periodu od 1969. do 1994. godine u Sokobanji je lečeno čak:
– 24.347 dece sa nespecifičnim plućnim bolestima
– od čega je 20.841 dete (85,6%) imalo bronhijalnu astmu
– više od 52% dece vraćalo se na lečenje zbog ponovljenih tegoba
Najveći broj mališana bio je predškolskog uzrasta (70,6%), što pokazuje da su roditelji upravo najmlađu decu dovodili u banjski centar zbog ranog i efikasnog tretmana disajnih tegoba.
Ovi podaci predstavljaju jedan od najobimnijih medicinskih korpusa o lečenju astme u Srbiji.
Kliničko poboljšanje već tokom prvih dana lečenja
U istom radu, dr Radivojević navodi da su već u prvim danima boravka primećivani:
– smanjenje učestalosti kašlja
– poboljšanje kliničkog nalaza pluća
– lakše disanje
– manji broj noćnih tegoba
Kod 59,7% mališana stanje se stabilizovalo bez pogoršanja.
Kod 92,8% dece beležen je povoljan terapeutski ishod uz znatno ređe astmatične krize.
Činjenice govore da su klimatski faktori i poseban režim rehabilitacije imali snažan terapijski efekat.
Rehabilitacija menja kvalitet života
U magistarskom radu dr Vesne Bojić (2007.), sprovedenom na 100 dece uzrasta 7–18 godina, rekonstruisan je detaljan efekat boravka u Sokobanji na svakodnevni život mališana sa astmom.
Nalazi su jasni:
– deca sa astmom polaze u terapiju sa lošijim kvalitetom života u odnosu na vršnjake
– nakon rehabilitacije dolazi do smanjenja simptoma, naročito noćnog kašlja i nedostatka vazduha
– fizička aktivnost dece se povećava
– emocionalno stanje se poboljšava, deca su smirenija i manje uplašena od napada
– parametri plućne funkcije značajno rastu, naročito kod dece bez pratećih anomalija
Dr Bojić posebno ističe da su deca sa anomalijama (toraksa, kičmenog stuba i dr.) imala teži oblik bolesti, više straha i češće hospitalizacije, ali da su i u toj grupi zabeležena poboljšanja tokom rehabilitacionog boravka.
Astma i emocije: strah i emocionalni rast
Jedan od najzanimljivijih nalaza dr Bojić odnosi se na emocionalno stanje mališana.
Najizraženija emocija kod dece sa astmom bila je strah:
strah od krize, strah od fizičkog napora, strah od noći.
– Deca sa anomalijama imala su najviše zabrinutosti.
– Deca bez anomalija pokazala su najveći emocionalni napredak.
Rehabilitacija je, prema njenim nalazima, donela vidljivo povećanje samopouzdanja i osećaja kontrole nad sopstvenim telom.
To je važan podatak jer se astma često pogrešno posmatra samo kao fizička bolest, iako snažno utiče na psihološki razvoj deteta.
Šta danas znači ova tradicija?
Iako se astma danas leči savremenim lekovima i inhalacionom terapijom, nalazi iz ovih radova ostaju dragoceni iz tri razloga:
– dokazuju da klima i okruženje značajno utiču na simptome
– pokazuju da je rehabilitacija više od oporavka, ona menja kvalitet života
– otkrivaju da emocionalna podrška i fizička aktivnost igraju ključnu ulogu
U vremenu kada zagađenost vazduha raste, a respiratorne bolesti postaju sve češće, Sokobanja ostaje primer kako priroda i medicina mogu zajedno da daju rezultate.
Astma se može kontrolisati, ali ne sme se ignorisati
Povodom Svetskog dana astme, ključna poruka ostaje ista:
Astma nije prepreka za normalan život, ali je potrebna kontrola, edukacija i adekvatno lečenje.
A kroz decenije istraživanja, Sokobanja je pokazala da boravak u zdravom okruženju i stručno vođena rehabilitacija mogu da naprave razliku ne samo u plućima, već i u kvalitetu života najpre dece, ali i odraslih.
