U Sokobanji ukrašeno jaje za Uskrs zove se peraška. Kako meštani kažu, naziv peraška potiče od reči peras, što znači šaren. Tako se i u lokalnom govoru za nešto što je previše šareno, kaže “šareno ko peraška”.
Naziv peraška pojavljuje se i u drugim mestima istočne i južne Srbije. Negde peraška označava samo prvo jaje, čuvarkuću. U drugim mestima se pak, odnosi na jaja ukrašavana tradicionalnom metodom – voskom.
Tradicionalne peraške u lukovini
U Sokobanji u mnogim domaćinstvima jaja se za Uskrs i dalje farbaju na tradicionalni način – u lukovini. Lukovina je prirodna boja koja nastaje kuvanjem ljuski crnog luka. Ljuske se često sakupljaju i čuvaju nedeljama pre Uskrsa, kako bi se pripremile za farbanje.
Foto: Redakcija Sokolica – Peraške
Pored jednobojnih jaja, koje dobiju bordo boju lukovine, prave se i peraške. Šarena ukrašena jaja nastaju tako što se na jaja pre farbanja postavljaju različite biljke. Najčešće se koriste travke iz dvorišta, kao što su maslačak, detelina, i drugi zanimljivi sitni listovi biljaka neobičnih oblika.
Listovi se pažljivo prislone uz vlažno jaje, da se zalepe. Jaje se zatim umota u najlonsku čarapu. Kako bi se sve čvrsto zadržalo na mestu tokom kuvanja u lukovini, čarapa se dobro uvrti i sveže. Dok jaja stoje u prirodnoj boji, biljke deluju kao prirodni šabloni, stvarajući kontraste između prekrivenih i obojenih delova.
Nakon kuvanja, čarapa i travke se skidaju, a na jajima ostaju otisci prirode. Prepoznatljiv trag na jajetu stvaraju različiti oblici koji zavise od izbora biljaka, njihovog rasporeda i vremena provedenog u lukovini.
Iako su danas dostupne industrijske boje i gotovi ukrasi, ovaj ritual predstavlja zadovoljstvo domaćicama koje znanja prenose mlađima. Deo je kućne tradicije zasnovane na sakupljanju, strpljenju i jednostavnim materijalima iz prirode.
Pročitajte još i Vodopad Ripaljka – biser Ozrena