Dok ovih dana njegov miris ispunjava dvorišta i ulice, jorgovan doživljavamo kao simbol proleća. Ipak, iza ovog poznatog cveta krije se priča o poreklu, putovanju kroz istoriju i kulturnim značenjima koja traju vekovima.
Od Balkana do Beča: kako je jorgovan stigao u Evropu
Obični jorgovan (Syringa vulgaris) vodi poreklo iz jugoistočne Evrope, odnosno sa prostora Balkana. Iako je danas rasprostranjen širom kontinenta, zapadna Evropa ga nije poznavala sve do 16. veka. Za njegovo „putovanje“ zaslužan je flamanski diplomata Ogier Ghiselin de Busbecq, koji je tokom službe u Osmanskom carstvu slao različite biljne vrste u Beč. Među njima je bio i jorgovan, koji ubrzo postaje omiljeni ukras evropskih vrtova i simbol prestiža. Prema podacima Encyclopaedia Britannica, upravo su ovakvi prenosi biljaka iz Orijenta u Evropu imali značajnu ulogu u razvoju hortikulture u ranom novom veku.
Botanička veza sa maslinom
Jorgovan pripada porodici Oleaceae, istoj onoj kojoj pripada i maslina. Ova botanička pripadnost objašnjava njegovu otpornost i dugovečnost. Kako navodi Royal Horticultural Society, rod Syringa obuhvata listopadne žbunove poznate po mirisnim cvetovima i sposobnosti da uspevaju u različitim klimatskim uslovima, uključujući i područja sa hladnijim zimama.
Jezik cveća: poruke skrivene u mirisu
U 19. veku, u vreme kada su emocije često izražavane simbolima, jorgovan je imao posebno mesto u takozvanom „jeziku cveća“. U knjizi The Language of Flowers navodi se da ljubičasti jorgovan simbolizuje prve emocije i početke ljubavi, dok beli nosi značenja nevinosti i čistoće. Ova simbolika zadržala se i danas, naročito u kontekstu proleća i novih početaka.
Može li jorgovan da se jede?
Iako se najčešće koristi kao ukrasna biljka, cvetovi običnog jorgovana (Syringa vulgaris) mogu se koristiti u ishrani, ali uz oprez. U kulinarskoj praksi, cvetovi se ponekad koriste za: aromatizovanje sirupa i limunada dekoraciju kolača i deserata pripremu blagih, mirisnih napitaka.
Foto: Redakcija Sokolica – Jorgovan iz bašte
Važno je imati u vidu nekoliko stvari
Koriste se isključivo cvetovi, dok su ostali delovi biljke gorki i ne koriste se u ishrani. Konzumacija je u malim količinama, pre svega zbog arome, a ne nutritivne vrednosti. Preporučuje se branje sa nezagađenih lokacija, daleko od saobraćaja i hemikalija. Iako se ne smatra otrovnim, jorgovan nije široko zastupljen u ishrani, pa se njegova upotreba svodi na povremene, tradicionalne ili savremene kulinarske eksperimente.
Biljka sa evropskim korenima
Za razliku od mnogih ukrasnih biljaka koje su u evropske vrtove stigle sa drugih kontinenata, jorgovan je jedna od retkih široko rasprostranjenih vrsta poreklom iz ovog dela Evrope. Najbolje uspeva na sunčanim staništima i krečnjačkim zemljištima, što je karakteristično za mnoge delove Balkana.
Miris jorgovana traje kraće nego što bismo želeli. No, iako cveta relativno kratko, jorgovan ostavlja snažan utisak, ne samo zbog svog intenzivnog mirisa, već i zbog slojeva značenja koje nosi. Od diplomatskih misija i evropskih dvorova do savremenih dvorišta i ulica, ovaj cvet ostaje svedok veze između prirode, istorije i kulture.
