Sa prvim snegom ili jačom kišom, u našoj zemlji dešava se haos, kolapsi i saobraćajne nesreće. Izgleda da kao društvo nismo naročito sposobni da se nosimo sa desetak, dvadesetak santima snega. Šta bi bilo da, kao nekada, napada i poneki metar. I da to traje danima.
U Sokobanji sneg ima posebnu draž svima koji su željni zimske idile, romantike i čarobnih pahulja. Ipak, najradosnije ga dočekaju asmatičari. Kako ističu, napokon pročisti vazduh naše smogom obavijene doline.
Problematični dalekovod
Sa pojavom snega, ali i kada je jača kiša i vetar, u Sokobanji nestaje struja. Mediji često obaveštavaju o planiranim prekidima, ali se retko bave onim iznenada nastalim, koji su, zapravo, dugogodišnja pojava.
Građani navode da tada imaju poteškoće u komunikaciji sa Elektrodistribucijom. Kako komentarišu na društvenim mrežama, dežurni često ne odgovaraju na pozive, ili nemaju tražene informacije kada nastanu dobro poznati, iznenadni prekidi struje.
Naime, jedan pozamašni deo Sokobanje, koji uključuje naselja Podinu, Čuku, Palilulu i Gradašnicu do potoka, funkcioniše pod jednom trafostanicom. Tu leži dugogodišnji nerešivi problem dalekovoda i dotrajalih instalacija. Na problemu se, prema rečima zvaničnika, intenzivno radi već tri godine.
Građani nemoćni
Tako na prvu kišu, sneg, ali i samo jači vetar, nestaje struja. Da stvar bude gora, prekidi su nakratko, na po nekoliko sekundi. Zbog toga su se godinama meštani javno opraštali od svojih televizora, zamrzivača, računara, frižidera i ostalih uređaja.
Nedavno me je u vezi sa ovim problemom jedan komšija pitao: „Da li možda meštani treba da se vijaju po banderama i rešavaju slučaj?“
Građani se osećaju nemoćno i frustrirano. Često mi se obraćaju za pomoć, predlog ili akciju. Kažu da su razočarani u lokalnu vlast. Jedni predlažu peticije, zatim svoj bes iskaljuju na društvenim mrežama. Drugi planiraju zvanična pisma ministarstvima i nacionalnim medijskim kućama.
„Dogorelo je, ne može više da se trpi!“ „Šta da rade ljudi koji se greju na struju?“ „Šta je sa onima koji rade onlajn ili sa onima koji smeštaj izdaju gostima?“ Ovo su samo neka pitanja koje ostavljaju na društvenim mrežama.
Struja jedan problem u nizu
Ja se pak pitam, u kom veku živimo. Sokobanja je odlukom ministarstva dobila status turističke destinacije prve kategorije, ali sada se već postavlja pitanje elementarnih uslova infrastrukture.
Za konkretan problem sa strujom, prema rečima nadležnih, čeka se projekat i sređivanje problema u Aleksincu za koji smo vezani u napajanju. Pri svakom nestanku, ekipa na terenu sanira kvar, ali se čeka trajno rešenje.
Stanovnici retko odlaze u distribuciju na reklamaciju zbog pregorelih uređaja. Najpre zato što, kako javno tvrde, nema transparentnih pojašnjenja za postupak osiguranja, ali i zato što ne veruju da mogu dobiti odštetu.
Međutim, problem sa strujom je samo jedan u nizu problema sa infrastrukturom Sokobanje koji se komentarišu na društvenim mrežama. Otvaraju se pitanja raskopanih ulica, strošenih trotoara, kišnih odvoda, otvorenih rupa i tako dalje. Turisti i meštani se redovno žale na internetu, najpre plašeći se povređivanja na šetalištu, ali i zbog ostalih problema.
Budžet Opštine Sokobanja je i za ovu godinu planiran na preko milijardu dinara. Uz investicije ministarstava i evropskih projekata, građani smatraju da je dovoljan da Sokobanja izgleda sređeno, funkcionalno, čisto i ukrašeno, što priliči jednoj banji koja se ubraja u “kraljevske banje” Srbije. Zapitajmo se zašto ne izgleda tako.
Mnogi, pak, tvrde da Sokobanja izgleda kao da su još devedesete. Ali, kao što Balašević kaže u istoimenoj pesmi: „Kasno je da se paniči, dali smo šansu da se ludilo ozvaniči, a sad smo prosto zgranuti“.
Mišljenja izneta u kolumni pripadaju autoru i ne moraju odražavati stavove redakcije.
Pročitajte još i Poslednje mesto sa dušom u Sokobanji